Ako je pr­va aso­ci­ja­ci­ja za li­plje­na „sta­ri li­sac”, za kle­na bi bi­la „pre­ve­ja­ni vuk”. Me­đu­tim, zbog svog iz­gle­da ve­ći­ni je po­zna­ti­ji pod sim­pa­tič­nim na­dim­kom „gla­vo­nja”. Go­to­vo da ne po­sto­ji ni jed­na po­zna­ta ri­bo­lov­na teh­ni­ka, a da se ne mo­že lo­vi­ti kli­jen. Po­me­nu­će­mo sa­mo ne­ke: mu­ši­ca, plo­vak, va­ra­li­ca, du­bin­ka. Ipak, ve­ći­ni ri­bo­lo­va­ca dvi­je naj­a­trak­tiv­ni­je ri­bo­lov­ne teh­ni­ke za ri­bo­lov kli­je­na su: mu­ši­ča­re­nje i va­ra­li­ča­re­nje. Mno­gi­ma je upra­vo kli­jen bio pr­va ri­ba ulo­vlje­na na mu­ši­čar­ski ili va­ra­li­čar­ski pri­bor. Ovaj ci­pri­nid ži­vi u go­to­vo svim ti­po­vi­ma slat­kih vo­da, na tem­pe­ra­tu­ri vo­de od 6 do 30 ste­pe­ni Cel­si­ju­sa, što je naj­vje­ro­vat­ni­je re­kord­ni tem­pe­ra­tur­ni ra­spon u ri­bljem svi­je­tu.
Mo­gu­će ga je kva­li­tet­no lo­vi­ti čak i usred pa­kle­nih vru­ći­na, za raz­li­ku od ve­ći­ne po­pu­lar­nih mu­ši­čar­skih ri­ba, ko­ji­ma sla­bi ak­tiv­nost u ta­kvim vre­men­skim okol­no­sti­ma. Iako se ne hra­ni is­klju­či­vo in­sek­ti­ma (po­put li­plje­na), ja­ko je atrak­ti­van za ri­bo­lov zbog svo­je agre­siv­no­sti. Kli­jen je pra­va mu­ši­čar­ska ri­ba. Lo­vi se svim ti­po­vi­ma mu­ši­ca i svim teh­ni­ka­ma. (su­va mu­ši­ca, nim­fa, stri­mer). Vo­li da pri­đe po­vr­ši­ni vo­de i vr­lo je za­in­te­re­so­van za hra­nu ko­ja mu u tom slo­ju na­i­la­zi. Hra­ni se u svim slo­je­vi­ma vo­de: na po­vr­ši­ni, u sred­njem di­je­lu i dnu vo­de­nog ko­ri­ta. Pra­ti se­zo­nu bu­ja­nja ve­ge­ta­ci­je, mri­je­sta dru­gih ri­ba, ro­je­nja ra­znih in­se­ka­ta, sa­zri­je­va­nja vo­ća… Uvi­jek je u pra­vo vri­je­me na pra­vom mje­stu. Kli­jen je ri­ba za ko­ju mo­že­mo da ka­že­mo da je­de sve. I ri­be, i pu­no­glav­ce, i gli­ste, i ma­nje vr­ste vo­de­nih ži­vo­ti­nja, i lep­ti­re i sit­ne i krup­ne mu­ši­ce, pop­ce, pi­ja­vi­ce, a ra­do se za­sla­đu­je vi­šnja­ma, tre­šnja­ma, šlji­va­ma, dža­na­ri­kom, ku­pi­nom, dri­je­nom i dr. Što se ti­če mu­ši­ča­re­nja u za­vi­sno­sti od ve­li­či­ne ri­je­ke, kli­jen se mo­že uspje­šno lo­vi­ti na sve ti­po­ve mu­ši­ca (i stri­me­ra), ra­znim teh­ni­ka­ma, ma­da je ri­bo­lov na su­ve mu­ve ne­ka­ko naj­za­stu­plje­ni­ji. Naj­bo­lje re­zul­ta­te mu­ši­čar­skom teh­ni­kom po­sti­žu se tkz. kli­je­na­džij­skim za­ba­ča­jem či­ji „lo­op” ide ni­sko uz oba­ve­zno gla­sno uda­ra­nje mu­ši­ce o po­vr­ši­nu vo­de ko­je iza­zi­va kli­je­na na na­pad. Spe­ci­ja­li­zo­va­ne mu­ši­ce za kli­je­na su bam­bu­le, ali će­mo do­bre re­zul­ta­te po­sti­ći i na mu­ši­ce od bal­ze, red ta­go­ve, imi­ta­ci­je kop­ne­nih in­se­ka­ta i dr. Ta­ko­đe, ve­o­ma uspje­šan na­čin ri­bo­lo­va na kli­je­na, je va­ra­li­čar­skom teh­ni­kom – spi­ning. Naj­če­šće se kod nas u Cr­noj Go­ri, ko­ri­ste Meps va­ra­li­ce u ve­li­či­ni (0-2), ali se sve vi­še i uspje­šni­je kli­jen lo­vi i vo­ble­ri­ma, bi­lo da imi­ti­ra­ju ri­bi­cu, ža­bu, ska­kav­ca... Kli­jen se uspje­šno va­ra­li­ča­ri to­kom ci­je­le go­di­ne, a od ma­ja do ok­to­bra uspje­šni­je je va­ra­li­ča­re­nje na ma­nje i vo­ble­re za­ra­nja­ju­ćeg, to­nu­ćeg i pli­va­ju­ćeg ti­pa, ve­li­či­ne tri do pet cen­ti­me­ta­ra, a na je­ze­ri­ma ve­li­či­ne se­dam do 10 cm. Na­ro­či­to su uspje­šne va­ra­li­ce ko­je pla­si­ra­mo sa što gla­sni­jom vi­bra­ci­jom pod po­vr­ši­nom vo­de. Osim ne­za­mje­nji­vih „lep­ti­ra”, iz­dva­ja­mo kao vr­lo uspje­šne va­ra­li­čar­ske mam­ce: kru­ška­ste vo­ble­re, gla­vi­nja­re, a zi­mi si­li­kon­ske va­ra­li­ce – tvi­ste­re. Va­ra­li­ce je naj­bo­lje za­ba­ci­va­ti po­preč­no na tok, ta­ko što se sa su­prot­ne oba­le „uvla­če” u rječ­nu ma­ti­cu. Na ma­njim vo­do­to­ci­ma tre­ba ga tra­ži­ti na du­bljim mje­sti­ma i ma­ti­ci ri­je­ke, a tu naj­če­šće va­ra­li­cu na­pa­da na ivi­ci iz­me­đu br­ze i spo­ri­je vo­de. Kli­jen, vo­bler uzi­ma u to­nje­nju, na pre­pad pa ni­je po­tre­ban ne­ki po­se­ban rad – po­vla­če­nje. Na ve­ćim ri­je­ka­ma, kli­je­na tre­ba tra­ži­ti u mir­ni­jim, pri­o­bal­nim di­je­lo­vi­ma to­ka, u si­jen­ci ka­kvog dr­ve­ća ili vi­so­kog ra­sti­nja. Vo­ble­ri su u ovom slu­ča­ju naj­bo­lji iz­bor. Ri­bo­lov kli­je­na je, s ob­zi­rom na te­ži­nu i uslo­ve ri­bo­lo­va, spa­da u tkz. la­ki va­ra­li­čar­ski ri­bo­lov. Za­to pri­bor za ri­bo­lov kli­je­na na va­ra­li­cu ne tre­ba bi­ti po­seb­no sna­žan i iz­dr­žljiv, kao što su šta­po­vi na­mi­je­nje­ni za va­ra­ča­re­nje na pri­mjer, mla­di­cu. Naj­bo­lje je ko­ri­sti­ti šta­po­ve u du­ži­na­ma 2,40 do 2,70 me­ta­ra i te­ži­ne ba­ca­nja iz­me­đu pet i 20 gra­ma, ali po­na­vlja­mo, iz­bor opre­me za­vi­si od ve­li­či­ne vo­de (ri­je­ke ili je­ze­ra) na ko­jem va­ra­li­ča­ri­mo „gla­vo­nju”.
S.B.M.